petak, 5. lipnja 2015.

Tako je došlo i do prekida naše veze.



Ustao je. Javio se porukom koja više u meni nije budila osećaj radosti. Posle svih nesuglasica, shvatila sam da problem obično nastaje kada se ponašam onako kako se drugi ponašaju prema meni. Tada ne valjam, sreću temeljim na tuđem bolu itd. 
Tako je došlo i do prekida naše veze. Poslala sam mu samo jednu poruku za kraj: "Sad ću te zamoliti i nikad više da odeš zauvek. Prihvatio to sad ili ne, na isto će se svesti, sad ili za mesec dana... Ti si nemirnog duha i znam da ćeš ot
ići pre ili kasnije. Pomirila sam se s tim!" Samo ponekad, preko noći, zaboli me nešto u grudima. Zabole sećanja na prvu ljubav, zabole uspomene. Neka pesma, datum, reči, zagrljaji koji fale, podsete me. A već ujutru gledam se u ogledalo i smešim se sama sebi, novom danu, uprkos tome što su suze lile i što je duša bolela celu noć. Čudna je duša, sama se sobom pokreće - te boli, te ne boli. Da li ona stvarno oseti neki neprijatan događaj pa da znake bola ili joj samo mozak diktira?
Na kraju krajeva preživi čovek. Pregrize, isplače, opsuje, ali preživi.




Nema komentara:

Objavi komentar