Bože kako si prelepa, savršena.

Bože kako si prelepa, savršena. '' - prošaputao je.

'' Prestani. '' - nisam više mogla da ćutim.

'' Šta? Sa čime da prestanem? ''

'' Prestani da govoriš da sam prelepa. ''

'' Zašto? Pa to je istina. ''

'' Ne, nije. Ti mene ne vidiš na kraju teškog dana, ne vidiš kako izgledam onog trena kada se probudim ili kada tek izađem iz kade. Ne vidiš me kada satima isprobavam šta da obučem i ne vidiš kako grozno izgledam kada sam sama kući, nenašminkana. Ti ne vidiš ono što ja vidim kada se pogledam u ogledalo, zato nemoj da mi govoriš da sam lepa, savršena. Znam da nisam. ''

Nasmejao se i odmahnuo glavom.

'' Pa ludo moje, zar ništa ne shvataš? Ti možda misliš da znaš kako izgledaš ali nemaš pojma. Ti ne vidiš sebe kada se nasmeješ nekoj mojoj glupoj šali, ili kada pričaš kako si provela dan. Ne vidiš način na koji ti oči bukvalno zasijaju kada pričaš o svim onim knjigama koje toliko voliš. Ne vidiš sebe dok spavaš u mom naručju. I ne vidiš kako izgledaš kada noću mrmljaš u snu. Da, ne vidiš sve ove stvari, ali ja ih vidim i zato imam svako pravo da kažem da jesi. Savršena si. Savršena za mene.