Ponosna sam bila na
tebe mili moj.Imao si toliko strpljenja sa mnom i sa nama.
Na reči koje su ti hiljadu puta bile upućene "Mogao si naći bolju,ona nije
za tebe" ti si svoju glavu okretao a tad kao da nisi imao uši nego si
srcem pokušao svoje osećaje i moje reči. Jednom si mi na moje pitanje "Šta
ako su ti ljudi u pravu,šta ako ja jedan dan odem?" Ti si odgovrio
"Mila moja oni nikad nisu osetili ovo šta ja sad osećam,nikad nisu osetili
tvoje poglede,svaki tvoj dodir bez kojeg
veruj ne bi imalo smisla živeti.Znaš još nešto?! Baš zbog onih koji ne veruju u
nas ja imam i dobijam još veću snagu da se borim za nas jer najlakše je
odustati,otići i zaboraviti.A ti me bar dobro poznaješ znaš da nikad ne odustajem
od onog do čega mi je stalo."
Ljudi su bili u pravu.Nedugo od svega
toga ja sam ga napustila,svoje malo zlato ostavila sam jer mi je život nudio
nešto "bolje" a tad nisam znao da uza sebe ostavljam
ono što je vrednije od onog
"boljeg" ostavio sam svoju sreću-NJEGA.
Nema komentara:
Objavi komentar