Svima cu reci.

Necu se svađati.

Pravit cu se glupa jos malo.

Jos samo malo trebam izdrzati i puknut cu na kraju.

Svima cu reci.

Priznat cu da znam da su me iskoristavali, da znam da su me lagali, da znam da sam im svima bila niko i nista u zivotu.

Hoce li im biti zao?

Ne znam...

Mozda hoce kad shvate da nisam toliko naivna i kad shvate da me nisu prevarili.

Al trpit cu jos malo.

Pravit cu se da ne znam kakvi su u dusi, pravit cu se da ih nisam davno prozrela u dubini duse i shvatila kakvi su.

Jos samo malo trebam izdrzati i priznat cu im sve.

Necu zaliti jer sam napokon svima rekla sta mislim.

I onda cu znati ko je zapravo uz mene bio uvijek i bodrio me kad mi je bilo najteze, a ko je cijelo vrijeme glumio prijatelja i iskoristavao me.

Ne plasi me cinjenica da cu izgubiti "prijatelje" nego da niko nece ostati uz mene.

Plasi me da cu shvatiti da sam svo ovo vrijeme bila sama.

Potpuno sama.

Bez pravog, iskrenog prijatelja.