ZABRIJALA SAM S NAJFRENDOM!
Klara je upoznala decka koji joj je vrlo brzo postao najbolji preijatelj, ali i tajna ljubav. A onda su se jedne veceri poljubili
Sjecam se naseg prvog susreta.
Prijatelji su ga zvali Milos.
Cim smo se upoznali, znala sam da ce biti poseban u mom zivotu.
Isao je u razred do mog i vidjali smo se cesto.
Svaki dan poslije nastavae cijela bi ekipica iz srednje ostajala na druzenju u kaficu pored skole.
Isprva smo Milos i ja sjedili za razlicitim stolovima, no s vremenom smo poceli sjedadi za isti stol.
Malo bismo cavrljali i polako se upoznavali.
Imali smo mnogo toga zajednickog, od mjuze koju smo slusali do pogleda na svijet.
Satima bi smo pricali i tada nikoga iz drustva nismo primjecivali.
No nesto nas je ipak razdvajalo...
Njegova cura.
Bio je s njom dvije godine, navodno ju je jako volio.
Govorio mi je kako nikada u zivotu nije upoznao nikoga meni slicnog i da voli i mene, i da joj nedostaje ono nesto cime sam ga ja ocarala.
Tajna veza
Poceli smo puno vremena provoditi zajedno..
Osjecala sam da moje srce kuca samo za njega.
Uopste me vise nije bilo briga za njegovu curu.
Opila me njegova blizina, uzivala sam u tome da mi se povjerava, da medjusobno dijelimo najintimnije osjecaje i dozivljaje.
I tako smo postali najfrendovi.
A ja?. Ja sam bila ludo zaljubljena u njega.
I on je bio zaljubljen u mene, barem je tako tvrdio.
No s curom nije prekidao.
Nisam na tome inzistirala jer sam se zavaravala pricom da nas dvoje imamo poseban odnos, i da me njegova cura ne moze ugroziti.
Nismo se ljubili niti dodirivali, samo smo osjecali jedno drugo..
Sve do jedne veceri.
Odlucili smo zajedno otici na rodjendanski tulum kod decka iz njegovog razreda.
Bilo nam je super, smijali smo se, plesali, pricali.
Poslije me je odlucio otpratiti doma.
Zaustavili smo se u parkicu ispred moje zgrade i sjeli na klupicu, da jos malo budemo zajedno.
Pricali smo i cerekali se...
Nismo se zeljeli razdvojiti.
Prebacijo je ruku preko moga ramena i rekao kako mu je ovo najljepsi izlazak u zivotu te da mu s njom nikada nije bilo tako.
Srce mi je podivljalo, gotovo sam prestala disati.
Priblizio je svoje lice i poljubio me.
Bilo je tako spontano.
Ljubili smo se... i dodirivali...
Njegova je ruka pronasla put ispod majice,.
Prozelo me je ludo uzbudjenje.
Zeljela sam da me nikada ne prestane dodirivati.
Sasvim polagano, usnama sam klizila po njegovom vratu.
Dvoje ljudi koji se razumiju u svemu, koji citaju misli jedno drugome, sada se dodiruju.
Ljubili smo se i bili sve uzbudjeniji.
Pozeljela sam da s njim dozivim svoj "prvi put".
Cula sam sebe kako sapucem: zelim da mi ti budes prvi! zastao je i odmaknuo se...
Cekaj, ti jos nikada nisi ni sa kim...?
Ne, nisam., rekla sam zbunjeno.
Onda bolje,Klara, da sada prestanemo!
Ne zelis to ovako, siguran sam, njezno mi je maknuo pramen kose s lica i poljubio me u obraz.
Dopratio me je do zgrade, jos jednom poljubio i otisao.
Tu sam noc usnula najljepse snove.
Probudila sam se s osmijehom na licu.
Bila sam sigurna da ce taj dan prekinuti s curom.
I da ce biti samo moj.
Prvi...
Jedva sam docekala kraj nastave.
Odjurila sam u nas kafic i cekala ga..
Nije dosao taj dan.
Slala sam mu poruke na mob i fejs.
Nije odgovarao.
Bila sam izbezumljena.
Nije mi bilo jasno sto se dogodilo.
Ni sljedeci ga dan nisam vidjela, na moje poruke nije odgovarao.
Ni cijeli tjedan.
Bila sam ocajna.
Onda mi je poslao poruku " moram te vidjeti. Cekam te poslije skole u parkicu".
Nitko nije bio sretniji od mene.
Odmah poslije skolskog zvona odjurila sam u parkic pokraj skole.
Ugledala sam ga kako sjedi na klupi i bulji ispred sebe.
Moje je veselje splasnulo.
Znala sam da nesto nije uredu.
Prisla sam mu i njeznim ga dodirnula po glavi.
Sruseni snovi
" Ne mogu ne mogu, Klara, prekinuti s njom!! Ne zelim ni tebe da povrijedim, previse te volim. Ali zelim da budemo samo prijatelji. Oprosti, molim te, sto sam te povrijedio!"
Mislila sam da ne cujem dobro.
Pozlilo mi je.
Svi moji snovi o nama kao decku i curi bili su sruseni.
Sutjela sam.
Samo sam sjela do njega i progovorila: " mi ne mozemo biti prijatelji. Ja sam zaljubljena u tebe. Zeljela sam da mi budes prvo.."
" Oprsoti... Znaci, ne zelis da budemo prijatelji?" , bojazljivo je upitao.
Odmahnula sam glavom: "Barem neko vrijeme, dok se ne skuliram."
Poljubio me je u obraz i otisao, a ja sam sakrila lice rukama i zaplakala.
Moj Milos, onaj koji me najbolje poznaje, ne zeli me.. Uzas.. No, mozda jednog dana... mozda... zivot je cudan.. ako smo sudjeni jedno drugome, mozda.. ipak on bude prvi.
Nema komentara:
Objavi komentar